Dragi naši astro kamperi...
Završio nam se još jedan uspešan astronomski kamp. Sada predstoji najteži deo a to je dočekati sledeći.
Prošlo je neko vreme od završetka kampa, vratili smo se u normalne životne tokove, pa je red da sumiramo utiske i da se objavi izveštaj o tome kako je protekao kamp.
E sad, to će biti iz moje tačke gledišta.
Sve je, bar za nas iz organizacije, počelo jos u sredu. Taj dan je kiša padala ali to nije promenilo naše planove. Na putu ka odmaralištu, brisači su povremeno brisali kapi kiše sa vetrobranskog stakla a ja sam se nadao da nam izviđači, koji su već stigli gore, neće pokisnuti previše.
Iako kamp zvanično počinje u četvrtak, organizatori dolaze dan ranije kako bi sve pripremili za dolazak kampera i gostiju. Na naše iznenađenje, kada smo došli na Letenku, već smo zatekli postavljen šator. U pitanju su bili naši mladi kamperi iz Petnice koji su na kampu bili i prošle godine. Dok smo se mi smeštali, jos ljudi je pristiglo tako da smo, te prve noći koja nije ni bila zvanična, već imali pet postavljenih šatora u šumi.
Svuda po donjem delu livade su mladi izviđači odreda "Boško Palkovljević-Pinki" iz Sremske Mitrovice, pod budnim okom starešine Mileta Kočića - Koče (organizator kampa) marljivo radili kao vredne pčelice i podizali manje šatore u kojima će oni tu noć prespavati, dok su glavne šatore podigli pre nego što sam ja došao.
Stigao je i Predrag Prentić sa svojom ekipom. On je jedan od organizatora kampa ali i predsednik našeg astronomskog društva "Pod zvezdama" koje i organizuje astronomski kamp u saradnji sa odredom izviđača.
Odradili smo šta smo mogli do kraja tog dana i spremili plan šta još treba da uradimo sutradan ujutru. Iako je bilo najavljeno da će ta noć biti oblačna, ipak se razvedrilo tako da sam ja postavio svoj teleskop na livadu i useverio ga dok je grupa izviđača pored mene svojim teleskopom slikala mete na vedrom nebu.
Ono što sam to veče primetio, za razliku od prethodnih godina jeste to da je noću (mada je i preko dana bilo tako) temperatura niža. Mislim da je neko pomenuo da je temperatura bila 9 stepeni.
Zato sam putem Instagrama apelovao na ljude da ponesu topliju garderobu kako se ne bi noću smrzli, jer je meni bilo hladnjikavo.
Prošle godine smo svi bili u kratkim majicama cele noći dok je ove godine bar te prve noći situacija bila drugačija.
Te noći sam spavao u svom šatoru u duksu i zimskoj jakni pokriven jorganom ali ja sam malo više zimogoržljiv.
Ujutru u četvrtak pripreme za početak kampa su se nastavile a ljudi iz svih krajeva sveta su počeli da pristižu.
Kažem iz svih krajeva sveta jer smo imali goste iz Amerike, Kanade, Engleske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne gore, Srbije, Severne Makedonije, Rusije i Kine.
Usudio bih se da kažem da to ovaj kamp čini internacionalnim.
Četvrtak je prvi dan kampa i obično nije toliko posećen jer ljudi i dalje rade pa nisu u mogućnosti da dođu na kamp. To nije bio slučaj ove godine ili se bar tako nama činilo. Neko "nepisano pravilo" je da ko dođe u četvrtak, ima opciju da bira gde će da postavi svoj šator i da zauzme dobro mesto u šumi.
Na iznenađenje svih nas, broj ljudi koji je došao tog prvog dana je bio toliki da su oni koji su pristigli u popodnevnim satima tog dana imali poteškoće da pronađu mesto u šumici koju koristimo za šatore.
Bilo je komentara da nikada nisu videli ovoliko šatora prvog dana kampa.
Taj dan, na kampu smo imali 140 ljudi. Iznenađujući broj, obzirom da smo putem emaila dobili 136 prijava od kojih su neki ljudi i otkazali dolazak.
Prvi dan je standardno predviđen za okupljanje učesnika kampa koji se zvanično otvara i vreme se koristi za upoznavanje sa novim i pozdravljanje sa starim prijateljima pod vedrim nebom kao i posmatranje kroz teleskope.
Pošto je bilo vedro i preko dana, postavili smo Lunt - solarni teleskop, kako bi kamperi mogli da posmatraju nama najbližu zvezdu koju možemo da posmatramo samo preko dana a to je naravno naše Sunce.
Znatiželjni ljudi su strpljivo čekali svoj red da pogledaju kroz teleskop. Mlada kamperka Lena iz Beograda koja ima više znanja od mene kada je reč o Suncu je ljudima objašnjavala šta mi to upravo gledamo kroz teleskop na Suncu, i kako to nastaje. To je ulepšalo doživljaj i rekao bih da su svi uživali.
Ja sam taj dan iskoristio da sa starim ali i nekim novim prijateljima odigram partiju badmintona.
Red je došao da se zvanično otvori kamp, ali je to vreme prošlo na šta su nam ukazali učesnici kampa pitajući "zar otvaranje nije najavljeno za 19h?", jer smo se malo zaneli i zaboravili na vreme iako je po planu to trebalo da bude u 19h, tako da je zvanično otvaranje obavljeno u 20h.
Nakon otvaranja su svi kamperi prešli na livadu na kojoj se već tada nalazilo poprilično dosta teleskopa raznih veličina i namena.
Ljudi su se najviše zanimali za teleskope našeg Milana Lazića (jedan od organizatora kampa) koji ima 400mm kao i našeg druga Alekseja koji ima teleskop od 380mm. Ono što je kod Aleksejevog teleskopa jako zanimljivo je to da je osim ogledala, on sam napravio sve ostalo što se vidi na teleskopu.
Crvene lampe su letele po livadi kao nekada svici. Čula se graja, razgovor i smeh u mraku.
Mnogi su ostali budni to same zore kada su odmor potražili u svojim ušuškanim šatorima kako bi se odmorili za naredni dan koji je već počeo.
U petak smo imali program za decu gde je naša draga Katarina Prentić zajedno sa Anastasijom Rakanović napravila radionicu za najmlađe.
Crtali su planete, bojili, svašta nešto. Nisam bio prisutan pošto sam još uvek spavao jer sam tek oko pola 5 legao ali takav je bio plan predavanja kojeg smo se svi manje više držali, a crteže sam kasnije zatekao na stolovima u glavnom šatoru.
Mnogi kamperi su osveženje toga dana pronašli na obližnjem Bešenovačkom jezeru tako da je kamp delovao kao da i dalje spava kada sam se ja probudio.
Po ranijem dogovoru, posetila nas je novinarka Brankica Matić sa portala Storyteller.rs koja je napravila sjajnu reportažu sa kampa. Preporučujem da posetite njihov sajt i pročitate je.
Od 15:30 su krenula i prva predavanja koja su bila veoma zanimljiva i prilično posećena. Kao da je neko išao livadom i pozivao ljude da prisustvuju istim.
Nadam se da ćemo uskoro uspeti da sredimo video zapise sa predavanja i okačimo ih na naš Youtube kanal gde ćete imati prilike da ih odgledate ukoliko ste ih propustili. Ali ćemo se bolje pripremiti za to naredne godine. Biće i ozvučenje kako bi se predavanja bolje čula i na drugom kraju šatora.
Zahvaliću se Vladimiru Vlaisavljevicu i Milošu Boškoviću (a Miloš je takođe i jedan od organizatora kampa) na zanimljivom predavanju o software-u koji su sami razvili a koji se koristi za proveru kvaliteta optike. E sad ja nisam baš tehnički potkovan da vam kažem nešto više o tome ali svakako im treba čestitati na tome što su uradili. Siguran sam da će naći primenu među ljudima koji poseduju teleskope i koji žele da testiraju koliko je njihov teleskop zaista dobar.
Igor Smolić koji nam dolazi sa Instituta za fiziku nam je održao predavanje o asteroidima, tipovima istih, odakle dolaze, da li su i kada mogu biti opasni od čega su sastavljeni i još puno toga.
Dušan Pavlović koji je glavni i odgovorni urednik portala i podkasta Radio Galaksija koji se bavi promocijom nauke se nakon Igorovog predavanja nadovezao svojom pričom o meteorima čime smo zaokružili priču o malim telima Sunčevog sistema koja su imala da nam ispričaju veliku priču. Predavanja su sudeći po komentarima ljudi, bila veoma zanimljiva.
I ja sam održao prezentaciju u kojem sam ljudima predstavio Seestar S30 Pro našeg sponzora, kompanije ZWO, za koji vlada veliko interesovanje ljudi. Ukoliko i vi želite da kupite sebi ovaj sjajan uređaj, iskoristite naš link, i ostvarite popust od 20 dolara na kupovinu ovog uređaja: https://upf.ai/978wzbhs
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja vezano za uredjaj, obratite mi se putem email adrese akpodzvezdama@gmail.com
Sledeće godine ćemo imati manji broj predavanja sa većim pauzama između njih. Još uvek smo na počecima kada je reč o organizaciji pa učimo šta je dobro a šta treba izmeniti i popraviti kako bi kamp bio što bolji.
Ako imate neke primedbe ili sugestije, pošaljite ih na email akpodzvezdama@gmail.com
Oko 20h ljudi su počeli da pristižu u sve većem i većem broju. Lepo vreme i vedro nebo tog petka privuklo je veliki broj ljudi i ljubitelja astronomije. U jednom trenutku, neko je na livadi prebrojao 35 teleskopa što je jako lep broj a još je lepše videti toliko teleskopa na jednom mestu. Tad još uvek nije pao mrak a ljudi su i dalje pristizali tako da verujem da je broj teleskopa bio preko 40.
U sumrak javili su mi da smo prešli brojku od 300 ljudi i da nam je nestalo i narukvica i papira za prijave, jer nismo očekivali toliki broj ljudi.
U mraku sam čuo od ljudi da novopridošli kamperi pitaju gde mogu da se prijave, jer su stigli, ali mi više nismo imali gde da upisujemo tolike ljude tako da smo do konačne brojke od oko 450 ljudi došli procenom na osnovu broja i samih naših prijatelja koji su došli nakon obustave vršenja prijava ali i na osnovu broja automobila koji više nisu imali gde da parkiraju pa smo otvorili rampu i pustili ljude da parkiraju na teren kod glavnog šatora. Čak je došao i minibus dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Nikinaca pun ljudi...
Bili smo veoma pozitivno iznenađeni brojem ljudi koji su došli da posete naš kamp.
Koliko god je noć u četvrtak veče bila lepa, petak veče je nadmašilo sva naša očekivanja.
Bilo je prelepo videti toliki broj ljudi koji imaju interesovanje i ljubav prema astronomiji, toliki broj teleskopa na jednom mestu, starih i novih prijatelja.
Zbog toga se kamp organizuje i za to se vredi truditi i raditi. Zato zahvaljujem svima koji su učestvovali u organizaciji kao i ljudima koji su nam na bilo koji drugi način pomogli ali naravno i svim ljudima koji su posetili kamp, jer se događaj organizuje upravo zbog vas i ovolikim odzivom smo dobili potvrdu da je ono što radimo dobro i da se vredi truditi da se tradicija održavanja kampa nastavi i u narednom periodu.
Pošto smo na prognozama videli da subota neće biti vedra, a ja sam ljudima koji su mi slali prijave i upite savetovao da dođu na kamp baš u petak, kako bi iskoristili vedru noć, rešili smo da mini Mesijeov maraton, koji je trebalo da se održi u subotu prebacimo za tu noć, za petak, što se pokazalo kao ispravna odluka.
Imali smo 5 prijavljenih ekipa.
Paralelno sa maratonom, na košarkaškom terenu se održavala elektronski asistirana astronomija (EAA), za koju smo dobili najviše pohvala prošle godine.
Možda ja nisam dovoljno objasnio šta je to EAA pre kampa jer neki ljudi nisu znali šta to podrazumeva, a ja sam mislio da svi to već znaju baš kao što to znam i ja.
Elektronski asistirana astronomija podrazumeva da pomoću elektronike, u ovom slučaju kamere, uživo sakupljamo podatke sa različitih meta, jednu po jednu. Na teleskopu koji je bio postavljen tu na terenu su Miloš Bošković i Vladimir Vlaisavljević pomoću nekih reduktora i sočiva (koje konkretno, to vam ja ne bih mogao reći ali koga zanima, siguran sam da bi Vladimir rado pojasnio) uspeli da od teleskopa koji je F9, i dosta "spor", naprave jedan dosta brz sistem, koji za jako kratko vreme može da skupi dovoljno signala kako bi se mete koje su se projektovale na platno mogle videti u što boljem sjaju i izdanju.
I ove godine su ljudi uživali u metama koje kada se pogledaju kroz okular teleskopa često ne izgledaju toliko impresivno ukoliko ne znate šta možete realno da očekujete da ćete videti u okularu, a na ovaj način kada se prezentuju, ljudi ostaju zadivljeni.
Još jedna godina i EAA ostaje kao jedan od favorita naših kampera.
Za to vreme uveliko je trajala žestoka borba na maratonu. Livadom je odjekivalo "SUDIJA" na šta se odazivao Koča, jer je njemu pripala čast da ove godine sudi.
Nakon dva sata, sudija je proglasio kraj takmičenja i sledilo je prebrojavanje pronađenih objekata.
Rezultati takmičenja su sledeći:
- 1. "Šlj Žnj" (Aljoša Gršić, Vuk Mrvaljević, Uroš Vujinović) — 39 objekata
- 2. "Družina prstenova" (Lazar Marinković, Luka Stojanović i Jovan Jakovljević) — 27 objekata (ali su poslednji objekat prvi prijavili čime su osigurali sebi drugo mesto)
- 3. "Lazy Stargazer" (Aleksej Murin, Svetislav Murin, Dimitrij Ageev) — 27 objekata
Čestitke za pobednike maratona ali i za sve ostale učesnike takmičenja.
Mini Mesijeov maraton je kraća verzija "pravog" Mesijeovog maratona koji traje samo 2 sata, ali je zato i neizvesniji jer su sve ekipe odmorne i spremne da se maksimalno potrude i postignu što bolji rezultat.
Ostatak večeri mnogi su proveli uz velike teleskope posmatrajući mete koje su gledali na projektoru dok su drugi udobno smešteni u svoje stolice, uz neku laganu priču posmatrali nebo i mlečni put koji se nadvijao iznad naših glava.
Pred zoru smo posmatrali mesec i Saturn koji su izbijali iznad šume i time smo zaključili još jednu prelepu noć na kampu.
Vreme je bilo da se spava jer nas je čekala subota, ispunjena sa još lepih sadržaja.
Kada sam ustao, krenuli smo u pripremu predavanja "Šetnja kroz Solarni sistem" koju je do sada svake godine držao, ali i kreirao, prijatelj kampa Jozef Šuštar. Pošto je bio sprečen da dođe, ove godine predavanje nam je održala po prvi put naša drugarica Lidija Živković iz astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Dok nam je pričala o Suncu, ono je baš u tom trenutku izvirilo iza oblaka, iza kojih se krilo do tada, kao da je htelo i ono da čuje šta to Lidija ima da kaže, i dobro nas je zagrejalo za predavanje koje smo slušali.
Inače ovo je predivno predavanje koje nije samo za decu. Ja sam lično toliko bio fasciniran tim predavanjem jer se ceo Solarni sistem nalazi u razmeri, veličina Sunca i planeta, kao i razdaljine između njih.
Obično kada pogledamo Sunčev sistem na slikama, vidimo ih sve poredane jedne do drugih, gde se vidi njihova veličina u odnosu na Sunce. Ali nigde nema ovakve realne prezentacije gde se vidi da se planete ne nalaze jedna pored druge, da je između njih ogromno prostranstvo, da su te razdaljine zaista velike i tek kada se sagledaju u jednom ovakvom modelu, može da se stekne pravi osećaj za to kako zaista izgleda jedini sistem za koji za sada znamo da podržava život.
Naša Lidija je savršeno odradila posao i prezentovala nam sistem u kojem živimo.
Nadam se da su i drugi bili fascinirani ovim predavanjem kao što sam bio i ja.
Nakon toga je predavanje trebao da održi naš Saša Zorkić, kojem dugujemo ogromnu zahvalnost za sve što je do sad učinio za astronomiju a i dalje čini, kao neko ko je prethodne 24 godine organizovao Astronomski kamp Letenka (AKL) i bez koga ništa od ovoga verovatno ne bi ni postojalo. Iako nas je zajedno sa profesorom Dušanom Mrđom, koji je takođe učestvovao u organizovanju AKL, posetio u petak veče, bio je sprečen da dođe i u subotu da održi predavanje tako da je njegov termin preuzela mlada fizičarka Milica Raković, takođe iz AD "Ruđer Bošković", koju sam upoznao ove godine.
Ona je iskusna u držanju predavanja jer to redovno radi za AD "Ruđer Bošković" i na kamp je došla spremna. Imala je kod sebe predavanje o spektrometriji egzoplaneta i kako nam ona pomaže u potrazi za životom van našeg sistema.
Svako ko je propustio ovo sjajno predavanje može vikendom da prisustvuje aktivnostima AD "Ruđer Bošković" gde se puno toga može naučiti.
Posetite njihov sajt www.adrb.org i zapratite ih na Instagramu gde redovno objavljuju informacije o svojim predstojećim aktivnostima.
Zatim je Marko Grozdanović, master astrofizičar koji je 4 godine radio na AS Vidojevica kao operater na najvećem teleskopu koji imamo u Srbiji a to je teleskop koji nosi ime našeg proslavljenog naučnika Milutina Milankovića, čije primarno ogledalo iznosi 1.5m.
Marko trenutno radi kao istraživač na astronomskoj observatoriji Beograd i kroz svoje predavanje nas je poveo na put van naše galaksije koji obuhvata osnove vangalaktičke astronomije kroz pregled kosmičkih skala razdaljina, klasifikacije galaksija i istorijskih otkrića poput širenja svemira. U drugom delu su predstavljene savremene posmatračke tehnike i teleskopi, koji se koriste u vangalaktičkoj astronomiji. Na kraju je ukratko pomenut konkretan naučni uspeh njegove grupe u dubokim optičkim i spektroskopskim posmatranjima izolovanog HI oblaka, gde su uspešno detektovali njegov bledi pandan u optičkom delu spektra.
Možda zvuči previše komplikovano kada se ovako pročita ali nije baš tako dok slušate kompletno predavanje.
Usledilo je grupno slikanje. To je tradicija koja postoji odavno i uvek se održava subotom.
Mislim da bi bilo bolje da smo i slikanje pomerili za petak, jer je bilo baš puno ljudi ali nismo se setili. I pored toga, na fotografiji se nalazi preko 140 ljudi. Neki su se spakovali i otišli u jutarnjim satima, obzirom da je vreme bilo varljivo tako da nisu ostali do grupnog slikanja. Razumemo ih jer je postojala mogućnost da kiša padne a i za to veče su bili najavljeni oblaci.
I pored takve prognoze, to nije pokolebalo ljude da ipak dođu pa je i subota bila posećena. Kamp su po tradiciji, posetili mnogobrojni naučni radnici, prijatelji i zaljubljenici u astronomiju i time pružili podršku kampu.
Usledilo je predavanje koje su nam zajedno prezentovali Milica Raković, Lidija Živković i Stefan Bošković koji su svi članovi AD "Ruđer Bošković". Upoznali su nas sa promenom rukovodstva u samom društvu i o aktivnostima koje oni zajedno sa ostalim članovima društva organizuju za sve ljude koje to zanima. Neke od njihovih aktivnosti su i posmatranja teleskopom, projekcije u planetarijumu, tematska predavanja, radionice za decu kao i mnoge druge stvari.
Takođe, otvoreni su za prijem novih članova društva tako da ukoliko ste iz Beograda i okoline, imate poziv da ih posetite i upoznate se i lično sa njihovim aktivnostima.
Preporučujem da ih zapratite na Instagramu gde redovno obaveštavaju ljude o svojim aktivnostima i predstojećim događajima.
Kao šlag na tortu imali smo zadovoljstvo da premijerno za naše kampere prikažemo dokumentarni film koji su napravili ljudi iz udruženja Carpe Noctem, www.carpenoctem.rs koje vodi naša draga Dr Dajana Bjelajac, docent na PMF-u u Novom Sadu i doktor geonauke. Ona nam je prošle godine održala predavanje na kampu i znali smo da će se saradnja nastaviti jer se Dajana bori za sve nas ukazujući na problem koji svetlosno zagađenje stvara ne samo nama astronomima već za sav biljni, životinjski i ljudski svet.
Dokumentarac se bavi istim problemom ali je napravljen tako da bude veoma zanimljiv i da bude prezentovan u školama kako bi deca od malih nogu naučila za taj problem, a mi se nadamo da će jednog dana kada odrastu moći i da preduzmu nešto kako bi se taj problem rešio.
Pošto smo Mesijeov maraton održali u petak, vreme kada je bio planiran u subotu veče iskoristili smo tako što smo u glavnom šatoru organizovali kviz za mlađe astronome.
Aleksandra Dragović Cockrell, koju mnogi znaju i kao astro_aleks_, astrofizičarka koja nam je došla iz Kembridža je uz asistenciju još par ljudi napravila 20 pitanja.
Formirano je 11 ekipa koje su odgovarale na njih i sakupljale bodove. Borba je bila žestoka i napeta. Ali je na kraju pobedu odnela ekipa pod rednim brojem 1, u kojoj su bili:
- Anja Lika Vidić
- Vlada Istok Vidić
Čestitke na pobedi.
Ostatak starijih kampera je prvi deo večeri iskoristio za druženje i priču pod glavnim šatorom.
Kada smo primetili da se uprkos prognozi koja je prikazivala oblake ipak razvedrilo, prešli smo ponovo na livadu gde smo se okupili oko teleskopa našeg Alekseja gde je priča nastavljena dok nas umor nije oterao na spavanje.
Ja sam stavio po navici čepove u uši (koje svima preporučujem da ponesu sledeće godine) i utonuo u san.
E sad, šta se dešavalo u nedelju ujutru, ja vam baš ne mogu reći iz ličnog iskustva jer sam ja tu kišu prespavao i ništa čuo nisam.
Ali ljudi kažu da je bio veoma jak pljusak, što sam mogao da primetim kada sam se prošetao kroz kamp po kanalima koje je bujica vode izdubila u zemlji.
Nekima su šatori malo prokisli, neki su se našli na putu bujice, ali sve u svemu, iako zvuči dramatično, ništa strašno, jer smo skoro svake godine na kampu imali kišu, valjda su to te letnje kiše o kojima peva Dejan Cukić koje dođu "iznenada i bez najave".
Svi na to gledamo kao deo avanture sa kampa.
Nedelja je dan za zvanično zatvaranje kampa, dodelu priznanja i nagrada, pakovanje i povratak u "civilizaciju".
Uručili smo nagrade pobednicima mini Mesijeovog maratona, astro kviza za najmlađe kao i za pobednicu online kviza koji smo organizovali na našem sajtu a to je jos jedna fizičarka, Irina Cvetković.
Čestitke Irini.
Organizatori su rekli poneku reč o kampu, kako to obično i biva, zahvalili smo se svima koji su bili na kampu ove godine, onima koji su nam pomogli na bilo koji način i naravno sponzorima kampa, bez čije finansijske pomoći kamp ne bi mogao da se održi.
Nakon toga smo se vratili sušenju i pakovanju šatora i opreme i time priveli kraju drugi po redu astronomski kamp "Pod zvezdama".
Ono što su verovatno mnogi primetili, a mi iz organizacije dosta kasno, je problem sa premalo toaleta.
Zbog toga se izvinjavamo svim učesnicima kampa. Potrudićemo se da se to ne ponovi narednih godina.
Isto tako, ponoviću i činjenicu da smo mi primili samo 136 prijava za kamp, od kojih su neki ljudi i otkazali, i shodno nekom broju od oko 200 ljudi i planirali ovogodišnji kamp.
Zbog toga ćemo sledeći put uvesti obaveznu prijavu dolaska za sve ljude, i stare kampere a i nove, samo kako bismo imali predstavu koliki broj ljudi možemo da očekujemo kako bismo se bolje organizovali i obezbedili sve što je neophodno kako bi kamp protekao u što boljem redu.
I pored tog peha sa toaletima, primili smo puno čestitki i pohvala za organizaciju što nam puno znači.
Postojalo je neko mišljenje da je možda interesovanje za kamp počelo da opada ali to definitivno nije slučaj.
U neku ruku, imali smo "sreće" što je za subotu bila najavljena oblačnost jer je subota tradicionalno najposećeniji dan kampa pošto je vikend, pa se mnogi odluče da baš tada dođu na kamp.
A mi smo već premašili kapacitet ljudi za koje smo se pripremili na osnovu broja prijava, plus neki broj preko toga.
Ali mladi smo, učimo, poboljšavamo i unapređujemo kamp.
Nemojte nam nešto zameriti.
Ponovo ću se zahvaliti svima vama koji ste prisustvovali našem kampu.
Zapratite nas na Instagramu @akpodzvezdama kao i na Facebooku @Astronomski kamp Pod zvezdama i posetite naš sajt www.akpodzvezdama.org gde objavljujemo sve relevantne informacije i najave za predstojeće događaje.
To bi bilo to za ovaj malo duži izveštaj sa ovogodišnjeg kampa.
Nadam se da se vidimo i sledeće godine.
